born-to-blossom, bloom-to-perish...
24.07.2007., utorak
a evo vam post
e...razbit ću ovu klimu! vani 40, a ovdje 19! užas... hladno mi je...  i tak 'kolegica' mirta mi je otišla na godišnji, a ona je cijelo vrijeme jela i pila...  i sad mi se vratio 'kolega' sveto - koji sam pije pivo...i puši cigare...   uh...  a ne znam šta da još pišem... ljudi, ja ne znam koji mob da kupim, aj mi u komentarima - ko je pametan, ostavite prijedlog koji je vama dobar (do 1500 kn - tolko ću dobit od joba)      ae pa-pa, voli vas mamichka ...  Shot at 2007-07-23  Shot at 2007-07-23  Shot at 2007-07-23  Shot at 2007-07-24 vidi...  Shot at 2007-07-24  Shot at 2007-07-24 oni su mi cool  Shot at 2007-07-24 smrad...hvala bogu, ne vozi više....  eto, pa-pa    |
18.06.2007., ponedjeljak
NAPOKON GOTOVO!!! ;)))
|
ljudi, škole evo, skoro više ni nema...valjda će propast u zemlju dogodine... evo čitam ja komentare i baš sam se ugodno iznenadila to što mi je i ANDREJ ostavio komentar!! hvala - pozdravljam i ja i tebe i dadu!!  nadam se da uživate! andrej, ponudi nešto čovjeku!dalje...da, ove već danas bile pile...smradovi jedni centarski, joooojjj...iwa i ja se tamo mučimo, odgovaramo matematiku a one opijaju jadnu gusjenicu...uf.... ...ugl...da, šta joošš...hmmmm.----   da, čitam ja stari post, i pročitam ovo za p.s.............  strava....ugl, da nema više ništa 20. u mjesecu....imamo samo 23.!!! haha nismo dugo DAN PROSERA SLAVILI!!! joj, luce, moramo to mal obnovit....i to je to, aj stavit mal slikica... pusa svima!!! e i marina, fala na komentarima....sad opet norma - 30 komentara za novi post, sad sam vam oprostila, ipak je kraj školske!!!  tak su mi medene ove bebice...   vidi ih kak su kul...MAMA, IMAT ĆU IH JEDNOG DANA, htjela ti to ili ne... ajte, ljudi, cya on da kopika pa-pa |
19.05.2007., subota
ubij dok je malo
|
ae evo, napisat ću novi post. nemam inspiracije, bla bla bla... pingvini su zakon: nikad ne jebi sam! i ka-bum!  i eto, pa što još napisati... mogla bih objasniti naslov, ha? sumnjam da ga svi shvaćaju... radi se o, pogodi - paukovima...da, opet sam imala noćnu moru...bljak... ugl, kao stara mene i mikeya ostavila kod ove jedne njene legice, i žena nas zatvorila u kuću i ne pušta nas nigdje, zatvorila je i prozore, sve. mikey i ja hoćemo izać nekako. i ja tak smišljala kak ćemo pobjeć, kak da njega izvučem a da se ne dere, čut će nas ova, a on non stop cvili. i smislila sam, čekali smo da padne mrak i onda ćemo kroz prozor. (prozor je ne malo višljem nivou, al moš preživit kad skočiš)...i tak se spustio mrak, u sobici se ništ ne vidi, mikey spava. idem ja otvorit prozor, i tak otvorim prozor, ali ove "roletne" nikako ne mogu, zapelo je...i ja na kraju popizdila što neće i povučem to jako, i kak se to otvorilo, jedna crna tarantula odmh uđe kroz prozor i ode negdje u sobu. ja ne vidim di je, sam vidim obrise po podu dok se kreće, samo je brzo trčkarala kroz sobu, penjala se, istraživala je svoj novi dom. nije mi se činilo ko da želi pobjeć...(moram upalit svjetlo sad, u sobi mi je mrak, sumnjam da imam tarantulu u sobi, al svejedno, i prozor ću zatvorit - ovo je sad, stvarno, nije san).... a sad se vraćamo snu. i tak ja htjela vrištat čim je ova ušla, al sam samo otrčala na drugi kraj sobe, skupila se na stolu i šutila, atako sam htjela vrisnut jednom svjetski. a znala sam ako vrisnem da će se ova žena probudit i da neću moć spasit mikeya. i tak ja uzmem mikeya i bacim ga kroz prozor, tarantula je bila krenula prema njemu, pa sam ga brzo zgrabila i bacila van...i okrenem se prije neg što skočim i ja da vidim di je tarantula, i vidim kak se penje po zavijesi i pravi krug (mislim da je pravila mrežu)...i to je krajajme kako je gadan pauk bio!!!!  fuj, fuj, opet mi je ta slika u glavi! ta i ona druga, onaj najodvratniji pauk kojeg sam prošle godine sanjala...bio je okrugao i pun onih žlijezda i svaka pora mu je pravila paučinu gdje god bio...FUUUUUUUUUUUUUJJJJJJJJJ!!!!!!!!!!!!! diskasting!!!!!ubij dok je malo vam je moj životni moto - odnosi se na paukove! ubijaj ih dok su mali, tko će ih kad narastu??? bar ja ne...vi ostali, vama nije bed ni držat ga u ruci (ko turska, ogavna si, neš me tom rukom nikad više taknut,ti i zečićka) u jebo ga, mal sam se raspisala...evo prestajem... p.s. - sutra tri mjeseca kak smo zajedno!! kak brzo prolazi sve, a još nijedna svađa...valjda...e sad će bit jedna - franjo, di je moj šal??? jebat ću vam majku, i tebi i muisu! divljaci...ljudi, bok! |
26.03.2007., ponedjeljak
evo vam slike
 an-mari  joca u ekstazi...sva okružena svojim slikama... evo vam je još...    ovo je nešt visilo, kewl izgleda  ovo je ploča što smo tamara i ja trebale čuvat, al smo obje nestale nakon nekog vremena, svaka na svoju stranu  plan učionice  luca d renata sopek! ah...dražesno  mmmmm, njama  lepi mali mario s torbicom, sad je potpun  a lepojke nazovi 'koncert':   luda buba   bome, s olovkom je ubojit...moš mislit (na slici: alen tomić)  fratar i hipi...ko to još vidio?? puj, puj...haha...sad će ga fićo nalemat...  pali pilu  očaj naše škole...rasvjeta  nina und ich...  bitch fight  sad mali dobiva batina  sad je mir  lepojka i mali šećer na kraju...  ljudi bok |
15.03.2007., četvrtak
für Shkarichka, Taška und Tonc!
|
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200! p.s. – taška sretan rođendan! sad si i ti baba... p.s.s. – tončice, sretan ti rođendan! ma ti si uvijek bila naša mala baba...hehe...  sad i oni napokon imaju 16!! uiii....hahaha  e da, vic:  otac i sin, tata je neki teški bogataš, može kupit što god mu padne na pamet. sin mu je neko teško derište i uskoro ima rođendan i tata ne zna šta da mu kupi. pa ga pita: tata – sine, što bi ti htio za rođendan? reci mi što god ti padne na pamet, što god! tata ima love, kupit ću ti. sin si misli, ne zna šta bi... i smislio je: sin – ja bih dvorište PUNO mrtve djece! tata- sine?? pa zašto?? šta... sin – hoću dvorište puno mrtve djece!! tata – ali sine... sin – whaaaaaaaaaaaaaaa!!!! mrtva djeca – HOĆU!! whaaaaaaaaa tata – ali to nije u redu... sin – whaaaaaaaaaaaaaaaa!! hoću dvorište puno mrtve djece!!!! tata – ali kako... sin – whaaaaaaaaa tata – pa ne mogu... sin – WHAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!! i tako je mali plako danima, a tata mu uzalud pokušavao objasniti kako to nije u redu... napokon rođendan, jutro je i tata ide probuditi svog dragog, malog sinčića. tata – dobro jutro, sine. sretan ti rođendan! i pruži ruke, čeka da ga sin zagrli...ali sin mrtav ladan: sin – di je poklon?? tatica spusti ruke, ustane se i kaže: tata – dođi. i odvede ga do njihovog fensi velikog staklenog prozora, odmakne one tamne zastore, svjetlo prodre u sobu, a sinove oči ugledaju PUNO dvorište mrtve djece. baš kako je htio i zamišljao.sav sretan sin pregledava dvorište pogledom...odjednom se rascendra: sin – whaaaaaaaaaaaaaaa tata – pa šta je sad?? sin upire prstom u dvorište i kmezi li ga kmezi, i kaže: sin – whaaaaaaa...onaj je još živ!! whaaaaaaaa... tata – ma dođi vamo... i odvede ga preko punog dvorišta mrtve djece do tog malog koji je namjerno bio ostavljen živ, mal mu kolac viri iz ramena, ali živ je. i došli oni do njega. i mali: HAPPY BIRTHDAY to you.... i dalje: a valjd je umro pjevajući...sad je dvorište bilo puno MRTVE djece, i sin zadovoljan okrene se i ode u kuću... ENDE!! kak je dobar vic...sad mi više nije tolko smješan ko kad sam ga prvi put čula, krepala sam od smijeha...tata mi ga je ispričo - bolestan je...uf ae kissa svima! voli vas vaša mamichka...fala na komentarima!! sad opet ima da ih 30 nakupite za novi post! odma! |
26.02.2007., ponedjeljak
bla bla bla
ha-ha-ha, sretan mi rođendan!....... kak jadno! ništ mi se ne da! eto prošlo je 16 godina odkada pravim probleme svima koje poznam... zapravo, nisam se još rodila, tek u 22 i 20... kak mi je jučer jadan dan bio.... došla obitelj na ručak...bila sam malo dolje...ludo i nezaboravno... nitko se ni ne trudi kupit poklon, sam ti uvale pare i sjednu za stol... i tak počeo ručak - baka s bakom ogovara susjede, stari i djede isto nešt komentiraju, stara se pati s mikeyem i ne pušta ga na miru, za to vrijeme mikey mene udara i gurka cijelo vrijeme, onda mu odjednom uzmem sve najdraže autiće, izađem i pobacam niz stepenice, pa cendra...ne smijem ga lupit pred svima pa sam mal improvizirala... na kraju sam pojela sam juhu i pokupila se gore, nije mi se više dalo bit dole u toj predstavi... nisam ni bila gladna ostatak dana, ali i da jesam, ne bih sišla dolje ni za šta! grozno, stara s onim svojim fejk osmjehom leprša oko svih, stari isto kao sav ljubazan...jedino je mikey bio ko inače - lud, pošto nisam htjela i ja dobit taj fejk smajl on maj fejs, sam sam ošla gore...nakon pol sata mi stara upala u sobu i počela srat, al nije me zanimalo...onda je došo stari i, za razliku od stare nije se derao, sam se nasmijao i ništ, rekao: uči! e baš rofl...ma ajde, dosta o tome! još je netko imao rođendan i evo, iako sam već čestitala, mogu opet: SRETAN ROĐENDAN, FRANJI! 18. ......... moram mu danas otić nešt kupit...eto, to je to! bok!  ...bebač... kad smo već kod slika, moram ulovit toblera!!!! uf... p.s --NE ŽELIM U ŠKOLU!!!!!!!!!!! |
20.02.2007., utorak
maškare
|
imali smo maškare, vidjet ćete slike i sve ostalo u idućem postu. ugl, osvojili smo 1. nagradu! bla bla bla, ajde bok! |
05.02.2007., ponedjeljak
naslov:
bilo je vrijeme da napišem novi post. prvo ću ukratko opisat jedan san koji sam nedavno sanjala. bila je večer. svjetlo je bilo upaljeno samo u blagavaoni i dnevnoj sobi. oko stola u blagavaoni smo stajale mama, teta i ja. mi tak pričamo i pijemo, valjda čaj. na tv-u je bio neki čudan ukras. neki drveni krug koji kao predstavlja klupicu i na njoj sjedi neki drveni visoki čončika. i odjednom se upali tv. prestajemo pričati i udubljujemo se u reklamu. reklama: drveni čončike, kao što je onaj na tv-u, ali niži i mal deblji, u nekim kariranim košuljicama (crvene, zelene i plave boje, malo žute) i u riflicama, plugom obrađuju zemlju. (?) jedan je s tim plugom obrađivao baš pred kamerom (zumirano). imao je fino, tesarski obrađenu frizuricu – mal duža kosica štreberski začešljana na lijevo. odjednom se taj čombo okrene i zuri ravno u kameru. oči su mu bile crne, a ipak tako svijetle. reklama ugl o seljacima ,kao kak im je teško (momo zna kak je to). i odjedno se ja stvorim tamo, na tom nekom polju, pred tom nekom stajom. i napali oni nekog čombu i razrezali ga sjekiricama. ti mali šugavi patuljci, ubili čovjeka triput većeg od sebe, tupim sjekirama. točno se sjećam kak je krv prštala po bijelom zidu neke kućice kad su mu odrezali nogu. i tak usitnili oni tog čovjeka, pobacali par komada mesa na polje i izorali, a dio dali kravama da pojedu. kao, od ljudskog mesa kukuruz bolje raste (odma je narastao lijepi kukuruz) a krave daju bolje mlijeko. i tak oni preživljavaju. zarađuju od tih istih ljudi koje ubijaju. odjednom, sva trojica pogledaju u mene, i krenu prema meni s tim svojim sjekirama. ja se uspaničila. ne mogu nigdje pobjeć, sad je odjednom svugdje oko nas neka glupa ograda s kolcima na vrhu. i jedan mi se taman približio, hoću ga udarit i odjednom se jedan stvori iza mene i povuče me za nogu, ja padnem. a još uvijek pokušavam udarit ovog provog. a ne mogu ga dosegnut! predaleko mi je. okrenem se a ovaj što je iza mene zamahne sjekirom da mi odsječe nogu. ja vrisnem, ne mogu vjerovat. tolko borbe i truda a opet su me uspjeli srušit i ubit. dobro, nisu me ubili, al ovaj je taman zamahnuo sjekirom i onda sam se nekako opet našla u sobi s mamom i tetom. na tv-u još ta reklama, čombo još gleda u kameru s tim plugom. i ja opet pogledam u te jezive oči i nekak se smrznem (od straha) i ispadne mi čaj. ja brže potrčala i iskopčala tv iz struje. i onda sam se probudila. i ne nisam razmišljala kak su me skoro ubili nego: možda od ljudi stvarno krave budu dale bolje mlijeko! hihihi ... jao u busu sam cijelo vrijeme slušala pile. aj napisat ću vam tekst. samo refren znam. drugi puta ćemo cijeli tekst napisat, sam da spržim pjesmicu od iwe. kao pile na mom panju, bez glave skakućeš ...(bla bla – ne znam) refren: i ne znam kako da zakoljem još dva i ne znam da li itko kolje kao ja al ne bi mene ruka ova bolela (tan tan tan tan taaan) DA ME NISI KLJUCNULA i sad opet...bla bla bla nešto ugl, pjesma govori o nekom liku kako kolje dva pileta za svoju curu, kao njemu podijelit batak s nekim znači nešto posebno, magično... i onda je stavio dva svježa jajeta u rernu pa onda i pile, pa je otvorio šporet pa je pile trulo izgorelo pa ga cura natjerala da zakolje još dva...ma pjesma je zakon!!!danas nam je baš bilo zabavno pod matematikom, još malo pa sam popunila stranicu s krljarovim biserima...  tražila sam na netu i nigdje ne nađem njegovu sliku da stavim - fak!ako itko ima, nek se javi - odma sada odma. morate pogledat šprdnju na madagascar - onaj crtić...uteko!!phahahaha...u pičku mame živane....hehehe to bi bilo to...valjda... uživajte! pazite se! gledajte invaziju i csi i seinfelda (cosma kramera) iiiii...ma gledajte vi sve, ali učit!uvijek učit...jao sad sam nekako pomislila na ladu i sjetila se njanih testova...kad nju pitate dal da pišete kemijskom ili olovkom, presijeć će vas pogledom i dubokim glasom reći: možete i svojom krvlju... hahaha, ae bok.p.s. - evo zaboravila sam na našega momu, nadam se da je ozdravio, al ne zato što sam zabrinuta nego da i se on ide patit u prokletu školu!! i još nešto momo, nemoj se ljutit što ti nisam čestitala Dan Pedera - 2.2. aka drugi drugoga...sorry, stvarno sam zaboravila! nadam se da mi opraštaš. nadam se da ti je dečko poklonio nešto lijepo i zarazno tijekom vaše lude i nezaboravne noći! hahaha, de fuj! ae ljudi bok! p.p.s. - za maškare ćemo imat razredni bordel...ahahaha, cure - kurve, naša velebajna tri dečka - nek se dogovore -> 1 pimp, 1 mafijaš, 1 obična nezanimljiva mušterija |
23.01.2007., utorak
23.01. - Dan prosera!
ueee...a sad sarkastično i šprdrljivo -> ueee! ovakav Dan prosera, to sigurno nije nitko očekivao...bilo je ne jadno, već očajno...al ipak, mislim da sam ipak danas pobijedila jer sam danas rekla nešto jednoj osobi kojoj to nisam smjela reć...oOoOopss!! hehehe, al glupava osoba nije skontala....hihihi...a dooobro, nema veze. šta sad. joco, napisat ću ti u mailu...Dan prosera je bio jadan općenito zato što nije bilo pola razreda uključujući plavušu, miu i lucu - bila sam usamljena, nismo skupljali bodove, al eto, sad kad si mal razmislim bilo je par prosera koji nisu nešto posebno važni, al su dovoljno važni da ih spomenem. krenimo od početka dana, ranog jutra. eto, ustala sam se, umila i sve što ide uz to, NISAM zakasnila na bus (jeeiiii). u tramvaju ništ posebno. onda sam ošla u 15-icu još mal odspavat. bilo nas je 5-6 i bio je fino mrak, onda je bela upalila svjetlo (buu)...od svjetla bole oči. bolje je u mraku...i onda je netko spomenuo biologiju, i odmah sam se razbudila - i panično se sjetih: "ISUSE BOŽE! pa kod barbare su papiri!!!šta da radim???" a barbare nije bilo u školi, išla je na natjecanje. a svi papiri s podacima bili kod nje, a ja trebala pisat natuknice za onaj pano! mislila sam, profa će me rasčetvorit! i pišem ja nju poruku: "Bio je kod tebe!! jel možeš ikako donijet???" bio stands for biologija...i ja sad nemam pojma jel ona još spava, jel gleda na mobitel, oće stić donet...sve seodjednom skupilo. i ne odgovara, nakon par min stiže poruka: "ko je bio kod mene?" i onda skontam da nisam dobro formirala rečenicu, pa onda ispočetka: "ma biologija! jel moš donet?" i onda je moje pametno sunce meni odma poslalo natuknice, tak da je na kraju sve bilo ok...i da, naravno da nisam stigla na red...naravno - kad sam imala natuknice, da nisam, ma bila bih odma 1. - 100%...očaj...i tak, prošla fiz, prošla bio, geografiju svi koji su trebali su odgovarali - nažalost neuspješno...al jebi ga...info - niš posebno, ja i tamara mal raspravljale o virusima - pa smo se mal uplašile kad nam je komp zablokiro - brand new comps, mislila sam da smo možda nešt sjebale, al sve je bilo u redu...ondaaaaa....e ovo je očajan post, pišem ga samo u znak poštovanja prema odboru za Dan prosera...al ajd, nastavit ću dosađivat...pod hrvatskim - naravno da nitko nije pročito lektirum al smo svi rekli da jesmo da ne bi dobili komad...samo je naš dragi denis digo ruku da nije pročito, a ne bi ga skontala...našu profu je lako uvjerit u nešt nemoguće - npr. vanio je noć, ti joj tri puta kažeš da je dan i njoj je dan...eto...a jadnu iwu je napala za to natjecanje po hodniku išla za njom, bože dragi...opsjednuta je...mislila sam da će tolko izludit iwu da će iwa na kraju pisat po wc-u : iwe i kiki - best friends 4ever... (profa se zove kristina, pa...) i tak, natrag na sat lektire. ja i tamara pokušavamo izgledat što uvjerljivije (kao da smo pročitale lektiru) pa smo onda cijelo vrijeme panično listale po knjizi - kao nešto tražimo...i onda je tamara, valjd iz fore, ne znam - iskinula dva komada papira iz bilježnice i počela ukrašavat, kao naslovnu stranicu : Dundo Maroje; Marin Držić...pitam ja nju: "šta radiš?" i onda ona meni objasnila kak će ona to stavit na stol i kao, da joj je to lektira...i nastavi ukrašavat...kažem ja njoj kak je očajna...i idući tren vidiš - i ja ukrašavam, a jebi ga - rekla sam da je očajno, al ne i da je glupo...i tak, ja to fino ukrasila i umetnula neke stare papire iz biologije, i tak malo malo pa pogledam unutra - kao da se podsjetim...ali nipošto eye contact s profom, ne želim da me prozove...i to je to...što se tiče škole...proser dana ipak moram prepustit bratu koji je došo kuć i sav uplakan zagrlio mamu i održo monolog: "mama, ja ne bih da ti budeš stara! ja ne bih da ja budem star! ja ne bih imo djecu! ja ne bi da ti umreš!" i tak to ponavlja milijun i dva puta...ali pazi, dijete od 5 godina priča kak ne bi htio ostarit pa da mama umre...i pitam ja njega kasnije odakle mu to, a on meni taki mal i ubediran kaže da im teta u vrtiću pričala...reko, ženo...koji joj je k****? nije mi se nikad sviđala ta žena, sva je...antipatična! dosta! ne želim više pisat...mislila sam opisat još kak je bilo u zg za jedan dan prosera al ukratko (d dan za mene) - izađem iz busa i s nekim pričam i skoro se ubijem preko onog jebenog stupića - ne znam šta predstavlja, pa staza je metar i po široka...onda zapnem za brisač od auta (nevjerojatno, ke ne??) onda srušim ono neko sranje u mcdonaldsu...eto, to je to! sad ću sam stavit neke funny slikice - ak nađem šta zanimljivo... "urbani" hvasta...  jana - vruća teta mraz... (probala sam ja tu foru s mojom tetom - nisam niš dobila)  al kad god prolazimo promenadom, mora ona sjest.  neću ništa reć...nije potrebno! sam po sebi funny...  jede limun...btw - želja mi se još nije ostvarila  FUUUUUUJJJJJJ!!!!!!  janin šmrki! veseli kirvaj...nazvala ga je šmrki zato što se tako fino ceri - nešto je ušmrko! sad sam vidla slike s kopike gdje me muče u bazenu i NEĆU ih stavit...   da, svi na mene...gamad lijena...nitko ne bi na svoju torbu lego...pigra massa! zašt ja pišem na lat??? ovo je bilo 1. i zadnji put...  moram ja na rub sjest...  bacam se na iwe...  iwa nešt izvodi...  neću ništ reć...svi znamo šta je bilo...i pedagog je bio slučajni svjedok...  čelični osmeh našeg joze pervoze!  angel & devil  fight  nova ljubav se rađa... hahahahanije mi se dalo stavljat ih during the text pa ću ih sad sve stavit -        |
09.01.2007., utorak
ah, my beautiful dreams...
|
Sanjala sam jedan čudan san. Što za mene više ni nije iznenađenje. Bilo je tu svega. I ne, nije ništa perverzno. Sanjala sam da sam u autobusu. Sva su sjedala bila zauzeta. Nitko nije stajao. Sjedila sam negdje pri kraju i pričala s osobom do sebe (ne sjećam se s kim, al ugl netko koga znam). U autobusu je bilo neobično. Bio je to onaj obični gradski autobus sa žutim šipkama, tj. držačima. Svjetla u stražnjem dijelu autobusa nisu radila. Vani je bio mrkli mrak začinjen maglom. Ništa se nije vidjelo. Nismo znali kamo nas vozač vozi, samo smo bezbrižno pričali i šalili se. Odjednom je na stanici ušla moja prijateljica iz osnovne – ana kramar ili barby, kako je sad zovu. Nije imala pramenove. Cijela joj je kosa bila tamno smeđa i valovita. Ustala sam se da je odem pozdravit. I tak smo se lijepo zagrlile, mal nasmijale. I kaže ona meni: «čekaj da sjednem» a ja se tak rastužila jer sam znala da ona neće imat gdje sjest. I tak se ja okrenem kad ono 3-4 mjesta prazna. Nisam znala kako, autobus nije stajao da bi ti ljudi izašli. Sam su isparili. Ko voda. I tak sjela ona tam di su dva mjesta bila slobodna, ja ostanem stajat. I tak ona meni odjednom: «šta lažeš da si sam polizala kosu (???). Sigurno si je farbala. Kada?» ja onak gledam u nju «o čem ti». Pogledam ja svoju kosu, kad ono ja plava. Onak narančasto-plava. I ne vjerujem, reko čini mi se. Pogledam se u prozor kad ono u odrazu isto, ja plava. TRŠ! No dobro, uglavnom. I tak počne ana gledat kroz prozor. I dobro ajd, krenem ja sjest natrag na svoje mjesto. Kad ono neki visoki, pištavi glasić, svojim valpovačkim naglaskom kroz buku i smjeh drekne: "matea!" okrenem se ja sve hepi što je joca d droca tu i krenem prema njoj. Sjednem ja pokraj nje i opet hug hug, kiss kiss, itd. I počne ona meni pričat kak joj je bilo na moru, kak je vidjela neke morske štuke. I ja nju uopće nisam slušala neg sam joj gledala kosu, bila je čudna. Bila je SMEĐA!!! .Joca nije bila blondy, bila je brunette. I pitam ja nju kad se farbala. Ona onak meni: «farbala?? Nisam se ja farbala.» ja: «pa kak se nisi farbala, pa kosa ti je smeđa.» ona: «pa kakva bi trebala bit?» ja: «pa bila je plava...» ona se pukne smijat, kaže: «ja?? Plava??? Phahahahaha» i tak se ona nastavila histerično smijat, a ja sam opet krenula natrag na svoje mjesto tam na kraju (joca je bila na početku busa). Kak sam prolazila tak sam promatrala okolo; ana je još zamišljeno gledala kroz prozor. Odjednom su se svi pukli smijat tamo na kraju. neka buka i galama. i ja onak mal zastanem da vidim šta je to. Pomislim kak bih se i ja htjela smijat. I nastavim ja prema kraju. I kak sam ja došla tak su se svi vratili na svoja mjesta i skulirali. Onak ko da je neka profa došla. Dobro, ajd nema veze. I ne znam zašt ja nisam htjela sjest na svoje mjesto (koje je bilo s lijeve strane busa i, by the way prazno), sjednem ja na sjedalo sa suprotne strane. I počnem gledat kroz prozor. U mrak. Ko neka luđakinja, ali svi su gledali van, pa sam i ja. I slučajno se okrenem i pogledam na svoje mjesto. Kad ono, na sjedalu pokraj, jedna osoba koja nije gledala kroz prozor nego u mene. Imala je usku mini minicu od jeansa, neki pinky topić iz neckermana, puti kože a la carbonare (tj. prepržila se u solariju), i neko sjajilo pastelno roze kroz koji nikakve zrake svjetla nisu prolazile. Sjajilo joj je bilo ko neki kreč, kosa lijepo natapirana. Ženska sva če-če. I gleda ona u mene. I počnem i ja gledat u nju. I tak nakon par sekundi – blink!! Dreknem: «pa to je... ti si RENATA SOPEK!!» odem sjednem kraj nje. I pokušam je nečim pokrit da je ljudi ne vide kak je gadna sada, tj. pokušam joj pomoć! Ona mene pita zašt je gadna, pa njoj je to normalno. I maknem ja tu neku dekicu. I pogledam je još jednom od glave do pete i pitam ju zašt tak čudno sjedi. I tak kaže ona meni da dođem bliže, da mi nešto šapne. I ja se približim. Kaže ona meni kak je zapela, kak se ne može pomaknut, da zato tak sjedi. Kaže ona meni kak su ova sjedala preblizu pa su joj te neke izvanzemaljske grudi zapele. Bile su veće od lubenica. I pitam ja nju kako, kak da joj pomognem. Kaže ona poguraj mi sise lijevo. Ja nisam htjela. Ustala sam se, i kak sam se ustala tak je autobus stao. Bila je stanica pa sam eto sišla. Bus ošo dalje.I to je sve što se tiče autobusa. I tak odjednom mi svi u nekoj učionici. Imala je roze zidove . Mislim da je bila 6-ica a.k.a. disko u mikanovcima. Ne znam tko je bila profa, al netko je bio tamo. I ja opet ništ ne slušam neg sam se toliko zamislila i udubila u neku jocinu tetovažu. Dok je ona sjedila kao uvijek –> ispravljena leđa, obje ruke na stolu s olovkom u ruci, ispod ruku bilježnica spremna za zapisivanje važnih informacija, oštri, politički pogled upućen prema profesorici-ravno u oči, s jednom podignutom obrvom, glava lagano nagnuta prema natrag, ali tek par stupnjeva, raširene nosnice, poluzatvorene oči, lagano skupljene usnice i tamna kosa pada preko ramena. Dok je ona tako sjedila, primjetila sam tu neku njenu tetovažu na zglobu (e da, nije bila probušena, tj. nije imala piercing). Opis tetovaže: par kvadratića iz imenika i u njima petice! Bolesno!! Iuuu...kad odjednom upala jocina mama i počela se derat na sve nas, i mi se svi rasplakali. Mislim da je i jocina mama bila smeđa. Nijedna nije bila plava...grozno...a ja sam bila plava...da, i profa se rasplakala zbog jocine mame. Hahaha...bože, svašta.Eto joco odgovorila sam ti na mail, tamara napisala sam novi post. I tak...uživajte! Post scriptum – tamara, nabavit ću ja tvoju sliku. DVIJE SLIKE! i obje ću stavit, zato ti je bolje da mi daš neku na kojoj misliš da si lijepa pa da ju stavim. osim ak ne želiš da stavim neku bezveznu. pošalji mi mailom! ako hoćeš... Uživajte!! ;) |
